Dentalni implanti

Kako nadoknaditi jedan ili više nedostajućih zuba?

Vrlo čest problem u našoj populaciji je nedostatak jednog ili više zuba. Statistički podaci u protekloj godini ukazuju da je procenat krezubosti u Srbiji zabrinjavajući. Čak 10% ljudi nema nijedan svoj zub u ustima, 9% ima sve svoje zube a svakom petom stanovniku nedostaje više od 9 zuba.

Stomatolozi teže ka ukazivanju značaja preventivne stomatologije i obučavanju pacijenata pravilnoj oralnoj higijeni kako bi se procenat krezubosti smanjivao iz godine u godinu.
Koncept savremene stomatologije je da svaki nedostajući zub treba nadoknaditi. Nedostatak čak i jednog zuba vodi ne samo estetskom nego i funkcionalnom problemu, a to su svakako govor, žvakanje, okluzija i poremećaji viličnog zgloba. Nikako ne smemo zaboraviti ni psihološki problem nastao zbog nesigurnosti I diskomfora u toku svakodnevnih aktivnosti.

Načini za nadoknadu izgubljenih zuba su razlčiti.

Najbolje i najdugotrajnije rešenje koje se nakon decenija istraživanja nudi su dentalni implantati.

Dentalni implanti su titanijumski šrafovi koji imaju ulogu nadoknade korenskog dela zuba. Potpuno su biokompatibilni, što znaci da ga naše imunske ćelije ne prepoznaju i alergijska reakcija tog tipa na titanijum je ekstremno retka.

Prednosti zubnih implantata u slučaju gubitka jednog zuba su izuzetne. Na ovaj način se čuvaju medjuzubni I medjuvilični odnosi, izbegava se brušenje susednih zuba, omogućuje se odlična estetika naročito kod gubitka prednjih zuba.

Gubitak više zuba predstavlja takodje indikaciju za ugradnju implantata. Medicinski je opravdana i ugradnja implantata u bezube vilice, čime se pacijent oslobadja od nestabilnih I često nekomfornih totalnih proteza.

Po dolasku pacijenta u stomatološku ordinacija pravi se detaljan plan terapije. Analizom 3D snimka procenjuje se kolika je visina I debljina kosti u regiji gde se ugradjuje titanijumski šraf . Nakon detaljne analize I u koliko postoje uslovi, moze se početi odmah sa intervencijom ili za dva do tri dana u koliko je neophodna medikamentozna priprema pacijenta.

Ugradnja implantata je bezbolna i kratkotrajna hirurška intervencija koja se radi u lokalnoj anesteziji. Vremensko trajanje operacije zavisi od broja implantata koji se ugrađuju I složenosti hiruške intervencije I može trajati od 30 minuta do nekoliko sati. Koristi se anestezija sa produženim dejstvom što ovu vrstu operacije čini apsolutno bezbolnom. Nakon operacije, rana se hiruški zašiva a konci se uklanjaju posle 7 do 10 dana. Postoje I resorptivni hiruški konci koji se sami razgrađuju koji su idealno rešenje kod pacijenata koji putuju neposredno nakon ugradnje zubnih implantata.

Nakon ugradnje implantata čeka se 3- 4 meseca, a u izuzetnim slučajevima kada su uslovi idealni čak I odmah nakon ugradnje, postavlja se protetska nadoknada tj krunica ili most. Krunice za implante mogu biti izradjene od metal keramike ili samo od keramike u zavisnosti od regije nedostajućih zuba.
Pitanje kada ne treba ugraditi implate je možda I najvažnije za nas stomatologe. Loše indikacije za ugradnju implantata najčešće dovode do velikih I ozbiljnijih komplikacija. Zbog toga treba obaviti detaljne analize I posvetiti im dosta pažnje kao I naći kompromis izmedju želja pacijenta I medicinske opravdanosti. Komplikacije mogu biti gubljenje implantata, gubitak kosti, peri-implantitis ili infekcija koštanog tkiva oko implatata… Da bi se ugradili implantati potrebno je da se ispune svi uslovi , a samo jedna kontraindikacija da se odustane od istog.

• Kontraindikacije su:
• pacijenati sa izrazito lošom oralnom higijenom
• strastveni pušači
• oboleli od dijabetesa
• pacijenati sa bubrežnom isuficijencijom
• pacijenati na zračnoj terapiji

Imajući ove kontraindikacije u vidu i pravilan hiruški pristup ugradnje, komplikacije kao sto su rasklaćenje I gubitak implanta su svedene na minimum.

Donošenje odluke o ugradnji implantata je završnica detaljne analize I svih detaljnih pregleda pacijenta. Naravno, pacijent treba da bude upućen u sve opcije terapije kao I u prednosti I mane ne samo implantata već I drugih terapijskih mogućnosti. Zbog svega navedenog postoje različiti protokoli rada kao I izjave pacijenta kojim oni potvrdjuju pristanak na predloženu terapiju.